Балканы или Юго-Восточная Европа: новая концептуализация облика региона (конец XX – начало XXI века)
- Авторы: Улунян А.А.1
-
Учреждения:
- Институт всеобщей истории Российской академии наук
- Выпуск: № 3 (2024)
- Страницы: 44-59
- Раздел: Статьи
- URL: https://jdigitaldiagnostics.com/0869-544X/article/view/652963
- DOI: https://doi.org/10.31857/S0869544X24030044
- EDN: https://elibrary.ru/WZEDGD
- ID: 652963
Цитировать
Аннотация
Автор анализирует процесс геопространственной диверсификации традиционного историко-культурного Балканского региона в национальных дискурсах ряда балканских стран. Его основу составил поиск новой идентичности в условиях усиления европейской политической ориентации и стремление минимизировать влияние сложившейся негативной оценки Балкан, ассоциируемой в европейской политической традиции с явлением «балканизации». Формулирование концепта нового более широкого политического пространства Юго-Восточной Европы, определение которого появилось еще в начале XIX в., сопровождается дискуссиями как в общественных, так и в академических кругах государств региона по поводу сочетания традиционных культурных и исторических черт идентичности и усиления политической компоненты, определяющей курс на «возвращение в Европу» как выход из так называемого геоисторического балканского тупика. Поиск «географической альтернативы» в условиях современных Балкан приобрел характер резко выраженного противопоставления «традиционных исторических балканских реалий» новому тренду европеизации этого региона. В то же время в общественном нарративе продолжает сохраняться в ряде стран балканская самоидентификация, которая соседствует со все более набирающим силу и имеющим более широкий географический охват определением Юго-Восточной Европы. Именно он позволяет подчеркнуть исторические связи балканских народов и их государств с соседними странами, находящимися в «пограничной зоне» между «классической» Европой и ее условной периферией.
Ключевые слова
Полный текст

Об авторах
Артем Акопович Улунян
Институт всеобщей истории Российской академии наук
Автор, ответственный за переписку.
Email: draugab345@google.com
доктор исторических наук, главный научный сотрудник
Россия, МоскваСписок литературы
- Грчић М. Балкан као културни субконтинент Европе // Гласник Српског географског друштва ‒ Bulletin de la Société serbe de géographie. 2005. Т. 85. № . 1. С. 209–218.
- Миллер А. И. «Новая» Восточная Европа: политика и геополитика // Россия и современный мир. 2006. № 3. С. 23–42.
- Османи: Западен Балкан или како што повеќе сакам да го именувам Југоисточна Европа не е изолиран остров туку е во срцето на Европа // Денешен весник, 28.10.2021. URL: https://denesen.mk/osmani-zapaden-balkan-ili-kako-shto-povekje-sakam-da-go-imenuvam-jugoistochna-evropa-ne-e-izoliran-ostrov-tuku-e-vo-srceto-na-evropa/ (дата обращения: 01.10.2023).
- Пушкарева В. В. Западные Балканы в русле политики атлантизма // Вестник Удмуртского Университета. Социология. Политология. Международные отношения. 2022. Т. 6. Вып. 1. С. 91–103.
- Ракић Ж. Нико у Европи не жели да буде Балкан. Разговор недеље: проф. др. Драган Симеуновић // Политика, 25.11.2018. URL: https://www.politika.rs/scc/clanak/416552/Niko-u-Evropi-ne-zeli-da-bude-Balkan (дата обращения: 01.10.2023).
- Рафаиловић Ј. Мирослав Јовановић: страживати, писати и промишљати Балкан // Годишњак за друштвену историју. 2014. № 2–3. С. 75–84.
- Улунян Ар. А. Новая политическая география: переформатируя Евразию, историзированные зарубежные геоконцепты, конец XX в. – начало XXI в. М., Институт всеобщей истории РАН, 2009. 302 с.
- Улунян Ар. А. Общенациональный турецкий дискурс «геоисторического конструирования» во внешнеполитической мысли современной Турции // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2014. Т. 2. С. 389–436.
- Улунян Ар.А. «Линия Феодосия I»: Историческая география в современной албанской общественно-политической публицистике // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2016. Т. 3. С. 385–405.
- Улунян Ар. А. Геоисторические компоненты этнополитических концепций в идеологических доктринах коммунистических режимов Румынии, Болгарии и Албании (конец 60-х – 70-е годы ХХ в.) // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2019. Т. 4. С. 368–391.
- Улунян Ар. А. Геостратегический конструкт «Голубая родина» (Mavi Vatan) в контексте общей традиции геоисторических концептов Турецкой республики // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2021. Т. 5. С. 276–296.
- A murit istoricul Neagu Djuvara, unanim recunoscut drept unul dintre cei mai importanți intelectuali români. De la istorie și diplomație la jurnalism și sport, o personalitate complex // Mediafax.ro, 25.01.2018. URL: https://www.mediafax.ro/social/a-murit-istoricul-neagu-djuvara-una-dintre-cele-mai-indragite-personalitati-ale-romaniei-16959230 (дата обращения: 01.10.2023).
- Baramova M. Two Hundred Years on the Road: The Term «Balkan Peninsula» (1808–2008) // H/SOZ/KULT. Kommunikation und Fachinformation für die Geschichtswissenschaften. 2008. URL: https://www.hsozkult.de/event/id/event-59990 (дата обращения: 01.10.2023).
- Djuvara N. Sîntem ori nu în Balcani? // Dilema veche, 21.04.2010. URL: https://dilemaveche.ro/sectiune/dileme-on-line/sintem-ori-nu-in-balcani-610077.html (дата обращения:1.10.2023).
- Gallagher T. To Be or Not to Be Balkan: Romania’s Quest for Self-Definition // Daedalus. 1997. Vol. 126. No. 3. Р. 63–85.
- Gosar A. Slovenija v Jugovzhodni Evropi: evropska trdnjava ali mostišče? // Geografski obzornik. 2007. Let. 54. Št. 1. S. 14–17.
- Grosaru F.-E. Europa de Sud-Est: complexul regional de securitate european în care se perpetuează conflicte îngheţate, Editura Centrului Tehnic-Editorial al Armatei, București: Editura Centrului Tehnic-Editorial al Armatei [CTEA], 2013. 196 p.
- Gruber S. Austrian Contributions to the Ethnological Knowledge of the Balkans Since 1850 // Ethnologia Balkanica. 1998. Nо. 2. P. 209–224.
- Ismajli R. Studime për historinë e shqipes në kontekst Ballkanik. Prishtinë: Akademia e shkencave dhe e arteve e Kosovës, 2015. 547 f.
- Jireček K. Geschichte der Serben. Erster Band (bis 1371). Gotha: Friedrich Andreas Perthes. 1911. 478 s.
- Junes T. Trashëgimia e «Ballkanizmit» meriton një vështrim të ri. 09.04.2019//Reporter.al. URL: https://www.reporter.al/2019/04/09/trashegimia-e-ballkanizmit-meriton-nje-veshtrim-te-ri/ (дата обращения: 01.10.2023).
- Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Hösch E., Nehring K., Sundhaussen H. (Hrsg.) Stuttgart: Böhlau / UTB, 2002. 770 s.
- Luketić K. Balkan: od geografije do fantazije. Zagreb: Algoritam, 2013. 464 s.
- Mishkova D. The Politics of Regionalist Science: The Balkans as a Supranational Space in Late Nineteenth to Mid-Twentieth Century Academic Projects // East Central Europe. 2012. Vol. 39. P. 266–303.
- Mishkova D. Beyond Balkanism: The Scholarly Politics of Region Making. Abingdon: Routledge, 2018. 282 p. doi: 10.4324/9781351236386.
- Norris D. In the Wake of the Balkan Myth. Questions of Identity and Modernity. London: Palgrave Macmillan, 1999. 182 p.
- Said E. Orientalism. New York: Pantheon Books, 1978. 368 p.
- Sarić L. Balkan Identity: Changing Self-Images of the South Slavs // Journal of Multilingual and Multicultural Development. 2004. Vol. 25. Nо. 5–6. P. 389–407.
- Schultz H.-D. Raumkonstrukte der klassischen deutschsprachigen Geographie des 19. // Geschichte und Gesellschaft. 20. Jahrhunderts im Kontext ihrer Zeit. Ein Überblick. 2022. 28. Jahrg., H. 3. S. 343–377.
- Sinnhuber K. A. Central Europe: Mitteleuropa: Europe Centrale: An Analysis of a Geographical Term // Transactions and Papers. Institute of British Geographers. 1954. No. 20. Р. 15–39.
- Stopić Z., Djurdjevich G. No escape from Balkan: The «Balkans» in the contemporary Croatian scientific thought // 巴尔干研究 (第一辑) South East European Studies. 2020. Nо. 1. P. 162–190.
- Todorova M. Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press, 1997. 288 p.
- Troebst S. «Geschichtsregion»: Historisch-mesoregionale Konzeptionen in den Kulturwissenschaften. 12.03.2010 // Europäische Geschichte Online. URL: http://ieg-ego.eu/de/threads/theorien-und-methoden/geschichtsregion/stefan-troebst-geschichtsregion (дата обращения: 01.10.2023).
- Zeune A. GEA. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung von August Zeune, Direktor der königlichen Blindenanſtalt, Doktor der Weltweisheit, Mitglied der Jenaischen Mineralogiſchen Geſellſchaft. Berlin, bei L. W. Wittich. 1808. 240 s.
- Από τα Βαλκάνια στη Νοτιοανατολική Ευρώπη. Προκλήσεις και προοπτικές στον 21ο αιώνα. Επιμ. του Ι. Αρμακόλα, Θ Π. Ντόκου. Αθήνα: ΣΙΔΕΡΗΣ Ι., 2011. 328 σ.
- Βαλκάνια, η μεγάλη τρικυμία. Η νοτιοανατολική Ευρώπη του χθες και του σήμερα, μία αναδρομή. Επιμ. του Α. Τ. Δημήτρη. Αθήνα: ΚΑΣΤΑΛΙΑ, 2018. 532 σ.
- Π. Μαρινάκης: Η αποψινή συνάντηση επιβεβαιώνει τον ηγετικό ρόλο της Ελλάδας σε Βαλκάνια και Νοτιοανατολική Ευρώπη//Capital.gr. 21.08.2023. URL: https://www.capital.gr/politiki/3733159/p-marinakis-i-apopsini-sunantisi-epibebaionei-ton-igetiko-rolo-tis-elladas-se-balkania-kai-notioanatoliki-europi/ (дата обращения: 01.10.2023).
Дополнительные файлы
